Šiptarima odrešene ruke

Svi koji sumnjaju da Amerika, sa svojim evropskim trabantima,  gradi veliku Albaniju, da su Šiptari gazde na Balkanu, treba da se zamisle nad zapanjujućom činjenicom da je Brajan Hojt Ji  -zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, prepustio  lideru vodeće stranke Albanaca u Makedoniji DUI Ali Ahmetiju da prenese i tumači stavove Amerike. Shodno tome Ahmeti je izjavio da

Makedonija treba da prihvati realnost, a to je izbor predsedavajućeg Sobranja kojeg treba da podrže i oni koji ga osporavaju zato što je njegov izbor obavljen na legalan i legitiman način.

Ne uzaleći u VMRO-vštinu Gruevskog, po Ohridskom sporazumu najveća makedonska i najveća albanska partija formiraju Vladu zbog specifičnog položaja u kome se Makedonija nalazi.

Preko noći, jer je izgleda došlo vreme, Zapadni ambasadori, nemački i američki prvenstveno, obznanjuju da u Makedoniji Vladu može da formira svako sa svakim, kao u svakoj normalnoj demokratskoj zemlji. A Makedonija je, valjda, primer jedne ekstra demokratske zemlje, kao što je i Albanija i NAT(rk)O mezimče Kosovo.

Demokratija je dakle jedna najobičnija močuga kojom Zapad vitla kako mu odgovara. Sledstveno tome Makedoniju su rešili da pocepaju demokratski.

Šiptari su zauzeli mesto koje su možda već i imali, ali sada to mesto znači mnogo više nego ranije – velika Albanija u Makedoniji je napravila krupan korak, a još krupniji će biti formiranje vlade sa kvislingom Zaevom, što će se sigurno desiti po čuvenim demokratskim standardima po kojima je moguće da oni koji su organizovali linč i paljenje Skupštine Srbije 2000. g. u Makedoniji traže sasvim suprotno

 SAD-a, NATO pakt, Evropska unija, OEBS i drugi predstavnici Zapada pozivaju da svi koji su upali u zgradu makedonske Skupštine budu otkriveni i kažnjeni.

Gruevskom je sada jasno da svi idiotski potezi njegove Vlade u vezi Kosova, progona vladike Jovana kao i čitav proces dodvoravanja Šiptarima nije doneo ništa dobro ni njemu ni Makedoniji, pod uslovom da sve nije režija da Bugari i Albanci bratski podele Makedoniju, jer pola Makedonije ne može da opstane kao država, naročito imajući u vidu da je Skoplje najveći šiptarski grad

Dalje cepanje Srbije će, za sada, da vrše mirnodopski i demokratski – Pacolijevim novcem – i srpskom pokvarenošću.

Zapad kaže da Albanci, kao državljani Srbije, imaju pravo da kupuju po čitavoj Srbiji, da prolaze bez problema, a građani Srbije ne mogu čak ni kolima da prođu Kosovom, ni da odu na svoju imovinu, a kamoli da kupe šiptarsku, zato što bi to Šiptaru i njegovoj familiji bila zadnja prodaja u životu. I Šiptari vole pare, ali više vole goli život.

Ta slepa poslušnost i osluškivanje šta će Zapad da kaže, koštaće Srbiju, ali i vlasti, koje žive u iluziji da će ih ne samo poštedeti, nego i slaviti kao velike lidere, a neće, jer su oni za Zapad niko i ništa, jer ne umeju da kupe i potkupe, jer pričaju o prijateljstvu stavljajući pri tome novac u svoje džepove i džepove svoje nezajažljive kamarile, umesto da prvo nahrane Minotaura

Neko je međutim rešio da obelodani, da se uz pomoć najviših funkcionera vlasti odvija otcepljenje „Preševske doline“ krvavim šiptarskim novcem, a dok se ne zareže u to trulo tkivo, dok se ono ne odstrani, dok bagra ne ode na robiju, i ne konfiskuje se celokupna imovina trgovaca srpskom zemljom, od Srbije nema ništa.

Pošto se sve to ne radi bez nekog dogovora i famoznog „gde sam tu ja“, bez temeljnog potresa i čišćenja političke scene Srbije promenom izbornog sistema, što jedino može da razvasti partijske klike, Srbija će svakim danom biti sve manja, dok ne ostane onaj ideal „kruga dvojke“, jer njih Srbija i narod ne ineresuju.

Zabadanje glave u pesak, prazne priče, popuštanje – svesno ili nesvesno,  šiptarskim aspiracijama i Zapadnim činovnicima ohrabruje i druge koji sanjaju otcepljenje „svog dela“ teritorije.  Srbije.

Da li je promena politike aktuelnih vlasti moguća? Pa, nije, jer su ih na vlasti doveli oni čije naloge moraju da ispune. Svako odstupanje surovo kažnjavaju jer su radi vlasti unapred pristali na svoju ulogu i naknadna pamet nije dozvoljena

Dobra ilustracija tih odnosa je zadnji Đinđićev intervju Galaksiji kome se zaista nema šta prigovoriti.

Problem je nastao onog momenta kad je, svesno ili nesvesno, misleći da su ga na vlast stvarno doveli zbog demokratije, da je nekom stalo do neke demokratske Srbije, pokušao da se osamostali, da igra ulogu koju mu nisu namenili, a to je u tim krugovima strogo kažnjivo. Slučajno, ili ne, i njegova veza je bio Šreder, po kome bi i Vučić hteo da ga Srbi pamte.

Imajući u vidu pravila globalne igre, pravila najvišeg globalnog mafijaškog poretka, sasvim je neumesno od Vučića očekivati nekakvu drugu politiku, jer Đinđićev primer ubedljivo pokazuje da nije dobro raditi ništa mimo onog što je prihvaćeno dovođenjem na vlast.

Naravno, da bi se dogovor ispunio, vlastima je mnogo toga dopušteno, čega je „demokratska Srbija“ – uverena da je Zapadu stvarno stalo do demokratije i prosperiteta Srbije – tek nedavno postala svesna, što je možda i važan dobitak u svom ovom opštem gubitku.

Zadnji Đinđićev intervju čačanskoj Galaksiji

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: