Kuvanje žabe

Da bi se izmenio Ustav i priznala nezavisnost Kosova srpska „žaba“ je ubačena u bakrač hladne vode, okačena na lanac iznad ognjišta, a ispod se loži jaka vatra jer se posao kuvanja mora završiti što pre.

Nikakvo čuđenje stoga ne izaziva šiptarsko poselo usred sramnog Beograda na kome ja Jahjaga trebala da priča o tome kako je srpski-okupatorski, vojnik silovao šiptarsku devojku. Ili to što se 12.06. u Novom Sadu prikazuje film koji otvoreno promoviše UČK i nezavisno Kosovo.

Oba ova događaja su krunski dokaz da je vlast krenula u ispiranje mozga na najbestijalniji način direktno okrivljujući sopstvenu državu, sopstvenu politiku, sopstvenu vojsku i policiju, sopstvene građane, jer ako je zlikovcima koji su digli oružje na državu, koji su ubijali civile, dozvoljeno da se prikazuju kao žrtve onda se zna ko je okupator, nasilnik, krivac, ubica.

Ljude treba ubiti u pojam, poniziti, pogaziti kao bubašvabu, posuti kofom fekalija, da se uništi svaka pomisao na otpor, da se čovek oseti bezvrednim, slabim, ništavnim, da mu dođe kao normalno da ubice- koje su vadile i preprodavale organe nesrećnika, usred sramne Srbije pričaju da to nije istina, da su to valjda mogli da rade samo okrutni Srbi.

Otuda i podizanje spomen obeležja nacističkim hordama u Bačkom Jarku i sraman zahtev nemačke sile da se ubijenim Nemcima u Kragujevcu podigne spomen obeležje u Šumaricama.

Kolika je bestijalnost nemačkog zločina najbolje možemo sagledati u hipotetičkom slučaju da su Srbi okupirali Nemačku i da su počeli da ubijaju taoce morali bi da ubiju 1000 nemačkih civila jer je odnos stanovništva 1:10. Oni su za jednog okupatorskog vojnika ubijali sto civila. Isključivo je nekritičko veličanje Nemaca i protestantizma od strane Vučića je dovelo do tog sramotnog zahteva.

Ova politika ponižavanja sopstvenih građana sasvim sigurno nema legitimiteta i ne može se zasnivati na ogromnoj „podršci“ dobijenoj kupovinom glasova, trgovinom radnim mestima, medijskom manipulacijom, Krkobabićevim pretnjama da se zaboravi na penzije ako se ne glasa SNS, litrom ulja, kilogramom brašna.

Takođe se iz te besramne zloupotrebe sirotinje ne može izvući legitimitet za put u EU i NATO. Džaba će biti svo ispiranje mozga i svi sporazumi sa NATO i EU ako na sledećim izborima (koji će biti uskoro  jer vlast ništa ne radi osim što provodi izbore) stranke ne izađu ponaosob, svaka za sebe, sa jasnim opredeljenjem koja je za EU i NATO, a koja je protiv. Da sirotinja konačna sazna šta vlast hoće, pa ako je za to neka je sa srećom.

Ne može srpska vojska da vežba sa NATO snagama koje nisu vojnički mogle da stupe na naše tle ako je bar 75% građana protiv NATO. Takva politika dakle nije legitimna jer ne odražava volju naroda, jer su izbori dobijeni na sasvim perifernim pitanjima i njihovi rezultati se ne mogu tumačiti kao podrška za sve i svašta – za NATO najmanje.

I za bezalternativni put u EU vlast takođe nema legitimitet jer je po svim anketama građanstvo po tom pitanju bar podeljeno a u Skupštini ogromna većina vodi sasvim drugu politiku i to je razlog što vlast ne može preko kolena da prelomi i uđe u NATO, prizna Kosovo i otvori dalju rasprodaju Srbije, jer zna da će srpski narod doći sebi, baš kad se neprijateljima učini da je najbespomoćniji i poražen, a tada će sve odluke i potpisi doneti na njegovu štetu, suprotni međunarodnom i domaćem pravu i istorijskom pravu srpskog naroda na svoju državu i svoju nezavisnost, biti ništavni, jer su zasnovani na goloj sili, pretnji, uceni, kupovini i prodaji.

Nema nikakve sumnje da srpska vlast predano radi na EU i američkim zadacima zaokruživanja šiptarske države Kosovo, da nepismenim, siromašnim, ostarelim glasačima priča bajke i iz njihove nesreće izvlači osnov za komadanje Srbije, a na tom tragu je i farsa sa šiptarskim izborima, krucijalno važnim za opstanak Srba na Kosovu, što je laž, jer je nepristajanje na formiranje NATO države bio jedini način da Srbi opstanu na Kosovu.

Čitava ova predaja Srbije, ispunjavanje svih mogućih zahteva svih naših neprijatelja, što znači na našu štetu, pravda se potrebom da se mir postigne po svaku cenu.

Po svaku cenu to jedino radi Srbija dok drugi se ne drže te defetističke teze već prete, napadaju, traže, okrivljuju, a srpske vlasti im sve udovoljavaju, čak i više od toga. Ne treba mnogo objašnjavati da rastu apetiti onih koji sve dobijaju pretnjama, ucenama, izdajom,  kupovinom, strahom, neznanjem, i da se jednostrana politika mira po svaku cenu mora završiti ratom.

Jednom se sigurno mora reći dosta a tada će biti kasno jer su izgubili vreme na glupostima, ulizivanju, pregovorima, umesto da smo ekonomski, vojno, socijalno, kulturno ojačali, trošili smo resurse na ilegalne migrante, kupovinu naklonosti osvedočenih neprijatelja, ponižavanju sopstvene države i naroda, a sve su radili sa nadom da će ih Zapad pohvaliti, potapšati po ramenu i ostaviti im večnu mogućnost da Srbiju razvaljuju korupcijom, manipulacijom, bogaćenjem, ukidanjem demokratije i slobode.

Nema od toga ništa. Gazde vrlo dobro znaju da je to čak i u ovom siromašnom i nepismenom narodu sve nepopularnije i jasno im je da se dalje mora raditi sa novim ljudima.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: