Jugoalbanija

Videla žaba da se bivoli potkivaju, pa i ona digla nogu da je potkuju. Na to me neodoljivo podsećaju sastanci lidera „zapadnog Balkana“ organizovani da potpale sujetu marginalaca, da im se učini da su važni da od njih nešto zavisi

Okupio ih je EU komesar Han, kao da su s koca i konopca, da se druže u predvorju zajednice u koju nikad neće ući, da glumataju važne osobe i igraju nevažne utakmice na pozornici treće lige Evrope.

Zapravo, EU na mala vrata instalira na „zapadnom Balkanu“ veliku Albaniju stvaranjem poluprospustljive granice – oko albanskih teritorija, koja Albance i Šiptare propušta, i dozvoljava im da čine šta hoće u svim pravcima, a ostali mogu sa Kosova, recimo, ali na Kosovo nikako, ili bar da budu uhapšeni, prebijeni ili kamenovani.

Nikakvih razgovora sa Šiptarima nije smelo da bude dok nije zagarantovana sloboda kretanja i sigurnost za sve, u svim pravcima. Ne sme da postoji mogućnost hapšenje čoveka koji je više puta dolazio na Kosovo i onda uhapšen da se zastraše povratnici, da prodaju imovinu u bescenje.

Ne mogu OVK zlikovci da prolaze krnjom Srbijom a proterani i opljačkani Srbi da leže mesecima u zloglasnim zatvorima na KiM.

Nije smelo da se razgovara sa kidnaperima, mučiteljima i trgovcima organa žrtava. Nije smelo da se pljune na Izveštaj Dika Martija i da se uživa na ugodnim večerama sa Hašimom Tačijem, a zna se istina, i zna se da će se svi zločini razotkriti kad Zapadni nalogodavci i pokrovitelji zločina više ne budu u situaciju da ih kriju zbog svoje uloge u njima.

Naravno da, pre svega, niko nije imao pravo da razgovara sa kosmetskim Šiptarima van okvira Ustava Srbije, Presude Badinterove komisije i Rezolucije 1244 SB UN, za koju je glasala i Amerika, i onda je pljunula, i sa njom obrisala pod. Poslužila je Americi da vojničkom čizmom, preobučena u KFOR , prevarom, stupi na kosovsko tle, što nije mogla znanjem i vojničkom veštinom.

Naročito je nedopustivo Srbe proglašavati mitomanima i zarobljenicima prošlosti a zna se vrlo dobro da je materijalno, istorijsko, kulturno, duhovno blago KiM ogromno, da je Amerika zbog tog bogatstva i položaja prekršila sva poznata prava i norme i zasula bombama i uranijumom i Šiptare koje štiti i Srbe protiv kojih je.

Naročito beogradske vlasti ne bi smele da obmanjuju narod da će pre(pro)dajom Kosova bolje živeti, da će nastupiti hiljadugodišnji mir, kad će se desiti sve suprotno od toga

Niko običnog seljaka ne bi mogao da ubedi da će bolje živeti ako mu se od 6 hektara zemlje uzme hektar najbolje i pokloni susedu. Zna da će biti siromašniji, slabiji, da je to početak raspada njegovog domaćinstva.

Srpska nevolja je u tome što taj isti seljak veruje u stupidne priče da će bolje i bogatije živeti kad se pokloni šestina najbolje srpske teritorije, da će time nastupiti mir i prosperitet, i da će sile zla krnju Srbiju ostaviti na miru.

Ovo napadno pozivanje na infrastrukturno povezivanje albanskih teritorija pod firmom koristi za Srbiju je, takođe, potpuno netačno, sobzirom na polupropustljivost granica Jugoalbanije, koju prave, da zamaskiraju gradnju velike Albanije.

Da je Šiptarima zaista stalo do mira i prosperiteta vratili bi se domaćem i međunarodnom pravu, poveli bi razgovor o „suštinskoj autonomiji Kosova u okviru suvrene i teritorijalno celovite Srbije“- kako garantuje važeća Rezolucija 1244 SB UN, i jedini razgovori koji su trebali da se vode, trebali su da budu oni oko obima i sadržaja te autonomije, koja bi mogla da bude najšira moguća, da se Srbija preko Kosova otvori prema Albaniji kulturno, ekonomski i infrastrukturno, sa granicom propustiljivom za sve, a ne samo za Šiptare.

Nema rešenje, mira i blagostanja ako se i dalje istrajava na nepravnim rešenjem, suprotnim nacionalnim interesima i nadmetanju u donošenju „hrabrih“ odluka koje će biti samo početak novih i većih nevolja.

Ne može Kosovo da se reši preko kolena i glavom kroz zid i ne može se svako drugo zalaganje opisivati nečijim neradom, strahom i neznanjem

Neznanje je verovanje da se problem KiM može mesijanski rešiti čarobnim štapićem krčmljenja Srbije, ako je cilj dobrobit Srbije i njenih građana.

Ako pak postoji neki drugi cilj, onda nismo na istoj strani, jer politika ustupaka, kojom se Srbija tranžira na delove, nije u interesu srpskog naroda, i ne nosi sa sobom nikakve pravne ili druge posledice, jer je ništavna, ne samo pred zakonom.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: