Laže kao Vlasi

U nemačkim novinama NIN oglasio se Azem Vlasi kao učesnik projekta optuživanja Srbije za krvavo razbijanjeSFRJ koje je, po priznanju agenta, organizovala i platila CIA, na zajedničkom poslu sa Nemačkom i Vatikanom, što je opisano u pesmi Danke Dojčland i masovnim verskim skupovima sa početka 90-ih u Hrvatskoj (Marija Bistrica…)

To naravno ništa ne smeta Vlasiju da odvali glupost:

 

Da to nije tačno, da su planirali da se čitavo razbijanje obavi na tlu „uže Srbije“, ako ne pristane na diktat ostalih republika i pokrajina, jasno ukazuje ovaj kratak podsetnik na to da im se tada Ivan Stambolić nije učinio podobnim kako im se to danas čini.

Ishod „obračuna Milošević-Stambolić“, pre Vlasija, razmatrali su mnogi, pa i Dušan Bilandžić (NIN 2901), i Darko Hudelist.

Bilandžić lije „krokodilske suze“ nad sukobom „radikalne i umjerene politike rješavanja srpskog nacionalnog pitanja.“

Hudelist se, zajedno sa Helsinškim odborom pita „kako bi se odvijao razvoj Srbije da su na vlasti ostali Ivan Stambolić i Dragiša Pavlović; bi li se Ivan Stambolić, da ga se ostavilo na miru…“. Tu smo dakle: „Da ga se ostavilo na miru“

Ma koliko nekima Srbi ličili na kokoške i ma koliko im se činilo da Srbi, u skladu sa tim, malo i kratko pamte ima i onih koji pamte nešto duže.

Pa ako su stvarno zaboravili, ili igraju na kartu da je cela Srbija preživela amneziju, valja ih podsetiti na notornu činjenicu da je u bivšoj SFRJ predsednik SIV-a formalno biran, ali ga je u stvarnosti delegirala ona republika koja je, u „socijalističkoj demokratiji“, bila ne redu za predsednika Savezne vlade.

Formalnost je poštovana sve dok (uža) Srbija nije došla ne red i predložila da predsednik SIV-a bude g. Stambolić. I šta se potom desilo?

Uplašili su se mogućnosti da (sada umereni a tada očigledno neumereni i za njih apsolutno neprihvatljiv) Stambolić postane predsednik SIV-a, da će sa te važne i odgovorne funkcije omesti njihove planove, te su se komunisti setili kapitalističke demokratije – zbog koje su decenijama nevine ljude slali u zatvore, pa su od  dogovorne „demokratije“, koja je bila osnova tadašnjeg sistema, prešli na  glasanje i rezultat je bio katastrofalan: Stambolić (uža Srbija) je izgubio sa 7:1.

Taj gest van zdravog razuma i nije mogao da izazove ništa drugo do veliki revolt u Srbiji i opravdano uverenje da su se svi u SFRJ zaverili protiv (uže) Srbije, što je naravno postalo plodno tle za sva kasnija događanja.

Pre svega treba da se odgovori na pitanje koliko je taj neodgovoran gest dolio benzina na vatru koja je tek tinjala. No, vešti komunisti i naslednici, prilično vični mimikrijama, našli su načina da se izvuku i prežive, i da i dalje pametuju, kao Vlasi danas, da optužuju  i prete, lično ili preko svoje dece-„dece komunizma“, danas jedinih tumača zapadne demokratije, liberalnog kapitalizma i učitelja našeg suočavanja sa krvavom prošlošću.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: