EU nema alternativu

Naravno da je to – da EU nema alternativu – bio jadan izgovor za bezidejnost, neznanje i nesposobnost svake beogradske vlasti dovedene posle 2000. sa jedinim ciljem da se, za početak, otme Kosovo, a zatim redom, što je najavio Nenad Čanak raskokodanom podrškom katalonskom referendumu, sve nasuprot međunarodnom pravnom poretku, Povelji UN i Helsinškom završnom aktu.

Normalan čovek mora da se zapita ima li išta luđe od toga da se Srbi otcepe od Srbije?! Nema naravno ovo nikakve veze sa ludilom već sa dobro pripremljenim scenarijem po kome Kosovo  otimaju jer su Srbi na njemu manjna,  a Vojvodinu će da otmu jer su u njoj Srbi većina.

Ako se vratimo u prošlost, možemo da se podsetimo da je preduslov za stvaranje EU bilo razbijanje tri velike federacije: SSSR, ČSSR i SFRJ, jer bi pored njih bilo kakva unija delovala smešno.

Čim su evropske prišipetlje, zajedno sa Amerikom, obavile taj posao koji je rezultirao razaranjima  i ubijanjima, udruženo su krenuli na razbijanje Srbije, što je kulminiralo divljačkim bombardovanjem, a sve pod firmom da je Kosovo neponovljiv slučaj i da ne može biti presedan na koji bi se neko – sa novim zahtevom za nezavisnost, mogao pozvati.

Naravno da su svi razumni znali da je to obična budalaština – američki hipnotik da se Španija, Belgija, Rumunija, Grčka, Italija,…, umrtve, da počine zločin nad Srbijom, da ne shvаte da su time EU potpisali smrtnu presudu, a i samima sebi, jer Americi odgovara rascepkana i razbijena Evropa, a ne velika vojno-ekonomska sila;  čim je Britanija (esencija zla) krenula u BREGZIT, ne časeći časa, počelo je komadanje i drobljenje Evrope, jer otcepljenje Katalonije nije moglo da počne bez dozvole glavnog igrača.

Odmah su se oglasili spavajući plaćenici širom Evrope koji su odavno dobili zadatak i otuda se razgalamio poznati kabadahija, mafijaški kum, siledžija koji nekažnjeno tuče ljude – Nenad Čanak, otvoreno kandidujući Vojvodinu za sledeću separaciju, zadatak koji mu je poverio Stjepan Mesić, sa kojim se prvо susreo kad je, nažalost, izabran za predsednika Skupštine AP Vojvodine.

Ovo je rat protiv nemačke Evrope, čega je Angela Merkel trebala da bude svesna, a ne da se zavarava nekom velikom ulogom i glumom bosa na Balkanu, jer će već, koliko sutra, biti optužena za fašizam, kao Španija danas, jer će se sasvim sigurno pocepati na Istok i Zapad, jer je Kol ujedinio ono što se nije ni ni moglo ni trebalo ujediniti, a zašto, u krajnjem, i bogata Bavarska ne bi bila samostalna država.

Sve ove zemlje –  kojima sasvim realno preti raspad, slepački su sledile Ameriku, bombardovale su i satanizovale Srbiju, otele KiM, danas plaćaju krvavu cenu toga, Španija i bukvalno, a ostale će uskoro. Nisu razumele da pripremaju teren za svoje uništenje jer su dozvolile da budu hipnotisane, jer su verovale da će se neman zadovoljiti Srbijom.

I gde sad žuri Srbija? Evropa ne zna ni gde je, ni šta je. Amerika otvara širok front i neće moći tako lagodno da nađe saučesnike u daljem otimanju Kosova, jer će se i najveće evropske političke lude osvestiti.

Možemo li bar da prestanemo da trubimo o prijemu u EU 2025, da dajemo sve za ništa, da tvrdimo da negde idemo, ka nekakvoj EU, a da ni ona sama ne zna gde je, a kamoli mi.

Sve što je urađeno ili obećano protiv Ustava, protiv nacionalnih interesa i međunarodnog prava mora da bude stopirano, srljanju u prazno, u veliku Albaniju, u dalje komadanje Srbije mora hitno da dođe kraj, mora da se shvati da se odnosi menjaju, da – bar od danas –  EU nije što je bila, da se ne može pričati o bezalternativnom puta ka nečemu, kad se to nešto toliko promenilo, kad se raspada u krvi i neprijateljstvu, kad se pokazuje da su granice važne, jer da nisu zašto bi Kosovo izlazilo iz Srbije i Katalonija iz Španije.

Srbija ne može više da glumi glupog avgusta, da se zamlaćuje sa EU komesarima, razdavanjima svoje imovine i ispunjavanju najbizarnijih zahteva svojih otvorenih neprijatelja.

Ne može Zapad da bude medijator između Srba i Šiptara jer je i sudija, i kapiten, i najbolji igrač šiptarskog tima, jer menja pravila igre kad hoće i kako hoće, jer ima jednu knjigu prava za Srbe, a drugu za ostale.

Treba da odbijemo ponižavanje takvih posrednika, da se vratimo domaćem i međunarodnom pravu, da se vežemo za jednu stranu – onu koja nas ne maltretira, ili da se vežemo za neprijatelje, da se manemo jednom ove jalove i beskrajne igre koja je od srpskog naroda napravila ono što nikad nije bio, od čega će se potomci stideti ako u međuvremenu ne nestanemo u blatu samoponiženja i sramote.

Ipak, postoji mala šansa da će se narod osvestiti, da će prestati da uživa u samoponiženju, da će se uspraviti, da će se setiti da ima kičmu i dostojanstvo, da će reći dosta, da će zaustaviti kretanje ka ponoru i vratiti se časti i herojstvu, da će prestati da sramoti pretke i bruka istoriju, da će uspeti da sačuva svoju državu za svoju decu, da ne lutaju svetom bez doma i države.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: