Kompradori iz SANU

Oni koji kažu da je Kosovo izgubljeno, da je faktičko stanje da Srbije nema na Kosovu, da treba da prihvatimo realnost, da ćemo u suprotnom dobiti rat, rade jednu prljavu stvar, jer to jednostavno nije tačno.

Otkud oni znaju da će biti rata ako Srbija ne da Kosovo danas, Sadžak ili Rašku  sutra, Vojvodinu prekosutra, i tako redom.

Da li se to mir čuva samo ako Srbija daje a rat počinje ako traži svoje, a ne tuđe!?

Kako je moguće da nema rata kad Šiptari traže do Niša, muslimani Sandžak, Rumunija Banat, Mađarska Bačku, Hrvatska Sr(ij)em, do Zemuna?

Kako je to rat samo ako Srbija traži teritoriju koju joj garantuje Helsinški završni akt, Presuda Badinterove komisije, Povelja UN, Rezolucija 1244 SB UN, Ustav Srbije, verski, kuluturni, istorijski, ekonomski i strateški državni interesi Srbije i srpskog naroda?

Rezolucija 1244 SB UN garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije sa Kosovom kao suštinskom autonomijom u njenom sasatvu

Jedino oko čega je dakle trebalo voditi razgovore sa predstavnicima Šiptara je obim i sadržaj te suštinske autonomije koja je mogla da bude sve osim nezavisne države.

Nažalost, DOS-ovske perjanice Tadić i Jeremić dozvolili su da im Englezi pišu pitanje za UN o pravu Šiptara na otcepljenje, doveli EULEX i stvar prepustili EU, strani direktno zainteresovanoj za cepanje Srbije.

Kad se to kaže lažnoj srpskoj kompradorskoj eliti ona histerično nagrdi i naruži, etiketira svim i svačim, peni da sve treba dati, da ko drugačije od njih misli da je za rat, za propast, a da su oni za mir i napredak, a do mira i napretka se ne može doći sledeći njihove savete, već će oni pre dovesti do nemira i nazatka.

Predsednik SANU Vladimir Kostić – stručnjak za Alchajmerovu bolest, jedan je od tih što je za odricanje od Kosova, jer je to hrabro, realistično, jer je sve drugo, što nije postupanje po šiptarskim zamislima, uvod u rat i katastrofu.

Iznenađuje međutim stav Ljubomira Simovića koji je dramom „Boj na Kosovu“ dobro potpalio Srbiju 1989. Tada je bila kurentna druga roba, a trgovac ko trgovac, prati kretanje i ponaša se tržišno.

Danas već, nema čovek pojma šta bismo sa Kosovom i da nam ga vrate.

Ne zna šta bi sa tolikim kulturno-istorijskim bogatstvom, sa rudno-mineralnim blagom, vodama, zemljom, šumama, Trepčom, turizmom, stanovima, kućama, imanjima…

Opet će reći to je izgubljeno a nije, jer nisu svi Šiptari protiv Srbije a pametna zemlja – što mi nismo, preduzela bi razne korake i razne mera da, u skladu sa domaćim i međunarodnim pravom, u pregovorima sa Šiptarima, potraže bolje rešenje od dosadašnjih.

Ali za to treba ozbiljnija država i ozbiljniji ljudi, potreban je ključni sastojak uspešnog rasta i razvoja jedne nacije i jedne države – strateško mišljenje i strateško delanje. U ovom trenutku u zemlji Srbiji, koja je u tranziciji, realizuju se strategije – ali to su tuđe strategije.

Akademija ne sme da bude kapitulantska i defetistička, mora da nudi rešenja i formira, sa ostalom pravom elitom,  stratešško mišljenje, da na duži rok, korak po korak, pokušamo da zaustavljamo kola koja već dugo idu nizbrdo i počnemo da vraćamo ono što smo izgubili zaslugom potplaćene inteligencije, političara, profesora univerziteta, novinara, i svih tih kompradorsdkih skotova koji lagodno parazitiraju na prljavom zadatku uništenja srpske države i slamanja srpskog naroda.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: