Izgubljeno vreme

Krajem 2014. Turska je krenula u nove odnose sa Rusijom, što je podmetanjima Zapada, ratom u Siriji i obaranjem ruskog pilota preko noći dovedeno maltene do ratnog stanja.

Neuspeo pokušaj puča protiv Erdogana u režiji dotadašnjih saveznika naterao ga je da se vrati unazad i nastavi tamo gde je stao pre tri godine.

Zato je red da se podsetimo vremena u kome je započela ta nova rusko-turska  politika koja koja je puno toga obećavala, pa i nama, jer se sve to i nas odnosi, i te kako.

***odnosi iz vizure kraja 2014.

Turska je članica NATO pakta i večiti kandidat za članstvo u EU. Ali i pored toga sevaju opasne varnice među partnerima, pa je tako turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio da Amerikanci uživaju da gledaju mrtvu muslimansku decu i dodao da su zapadne zemlje samo lažni prijatelji muslimanskom svetu.

Redžep Tajip Erdogan je rekao da zapadnjaci žele da unište muslimanske zemlje i što je pre moguće iskoriste bogatstva Bliskog istoka, piše Vašington tajms.

Ove teške ali istinite izjave su u našoj javnosti prošlle prilično nezapaženo, ali ako su iskrene, ravne su tektonskim poremećajima velikih razmera posle kojih svet, Evropa i Balkan naročito, ne mogu izgledati kao do sada, pogotovo ne posle istorijske odluke predsednika Putina i Erdogana da se umesto Južnog toka gasovod iz Rusije usmeri ka Turskoj.

Bugarska će zbog toga što se odustalo od Južnog toka izgubiti tri milijarde evra investicija, kao i prihod od tranzita 18 milijardi kubnih metara gasa godišnje, jer će gas za Makedoniju i Grčku ići preko Turske.

Turska je dobila tačno suprotno. Evropska unija, Evropska komisija su jednostavno poklonili Turskoj gasni ventil. I mislim da Turska može da ga iskoristi u bilateralnom dijalogu sa Evropom. A mi smo dobili novog strateškog partnera u gasnom biznisu, rekao je Akeksej Miler direktor Gasproma.

Od 1568. godine do Oktobarske revolucije Rusija i Turska su vodile 13 ratova. Suočene sa stalnim evroatlantskim pritiscima, pretnjama i ponižavanjima, posle sve te burne i kravave istorije, na putu su da izgrade strateško partnerstvo o kakvom Evropa i Amerika ni pod razno nisu ozbiljno razmišljali. Mada, ako se podsetimo satanizacije i pokušaja obaranja Erdogana, možda su znali ili osećali da im se Turska otima iz jarma.

Za razliku od „demokratskih“ država, Rusija i Srbija su gotovo jedina istinska mutietnička i multireligikska društva, sa značajnom islamskom komponentom, u kojma narodi mirno koegzistiraju sve do momenta dok Zapad ne reši da ih usmeri jedne protiv drugih i izazove krvoproliće zbog svojih sebičnih interesa.

Osovina Moskva – Ankara u potpunosti menja odnose na Balkanu. Srbija mora hitno da se okrene tom, za sada ekonomskom partnerstvu, a kako je ekonomija suština svakog drugog – praktično ničim ograničenog partnerstva, sasvim je jasno da više nema šta da tražimo u Brislu ni po jednom pitanju.

Srbiju i Tursku veže viševekovna istorija. Da ne ulazimo u detalje kakva je ona bila. Za budućnost je mnogo značajnija činjenica da imamo dosta toga zajedničkog i bolje da tražimo i razvijamo ono životno nego da beskonačno potenciramo razlike.

Takođe, mnogo građana sa prostora Srbije i njihovih potomaka danas živi i u Turskoj i u Rusiji. I u jednoj i u drugog zemlji su ljudi sa ovih prostora ostavili, a ostavljaju i danas dubok i značajan trag u mnogim važnim oblastima života u tim zemljama.

Delovi BiH i Raške su okrenuti Turskoj, dobar deo građana Srbije je okrenut Rusiji. Obe te zemlje su, kako vidimo, na dobrom putu da pronađu zajednički jezik i zajednički interes od kojih Evropi i njihovom velikom mentoru ne može više biti miran san.

Naša kopča i sa jednima i sa drugima u mnogim domenima je suštinska i prirodna, stoga i saradnja sa Rusijom i Turskom može takođe biti daleko razumnija i prirodnija od nametnute evroatlanske saradnje koja je goli diktat, surovo ponižavanje i neprekidno kažnjavanje.

Turska je prva priznala nezavisnost američkog Kosova. Posle tursko-ruskog gasnog sporazuma i tu stvari mogu drastično da se promene. Postaje realnija nada da se mogu smanjiti pritisci i konfrontacije, da se može omogući mirniji život i saradnja na KiM, sloboda kretanja i zaštita imovine koje pod evropsko-američkom upravom uopšte nije bilo, da je moguće da se povedu pravi razgovori o suštinskoj autonomiji Kosova u Srbiji, da Srbi i Albanci na Kosovu pronađu i maksimalno ostvare svoje zajedničke i posebne ciljeve. Da prestanu da budu topovsko mesto u krvavim evroatlanskim bahanalijama.

Turska ima vekovnu želju da se vrati na Balkan. To je decenijma činila pogrešno jer je to htela da radi protiv interesa Srbije – zagovarajući neki retorgradan  Davutogluov neoosmanizam.

Turska, preko Rusije, preko svojih investitora, kulture, religije…može da se vrati na Balkan samo preko i u saradnji sa Srbijom na opštu korist svih gradjana Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore. Da na civilizovan način dođe na sama vrata EU.

Ovo je istorijska šansa da konačno uradimo nešto u svoju korist i nesmemo da je propustimo. Harakiri koji je Bugarska počinila na očigled zaprepašćenog sveta Srbija ne bi smela da ponovi. Ovakvu šansu da krenemo napred i oslobodimo se EU iluzija više nikada nećemo dobiti.

***

Izgubljeno vreme je nanelo velike štete i brojna žrtve ali je ponovo oživela nada da  se savezništvo Moskve i Ankare konačno može dobro odraziti na Balkan i Srbiju, što posle Erdoganove posete i njegovih reči izgleda realno i ohrabrujuće.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: